Medo jadni Medo ili Kakav vlasnik takav pas

 foto: Jutarnji

Jadan Medo, sudili mu, ne smije više lajati noću. I sad ga jadnog vlasnici moraju držati u šupi. Zašto pobogu u šupi?

Cijela država se usuglasila oko toga da je psu posao da laje. Ma je li? Susjede su proglasili nekim neljudskim bićima koji brane jadnom psu da radi jedinu stvar zbog koje postoji, a te iste susjede nitko nije pitao za njihovu stranu priče. Možda ljudi godinama ne spavaju jer im pas, koji – što nitko očito nije primijetio – u dvorištu živi na metru lanca, neprestano laje pod prozorom spavaće sobe. Medo je koliko ja vidim šarplaninac ili neki ovčar, uglavnom veliki pas koji ima potrebu za slobodnim kretanjem. I možda laje baš zato što to nema. Možda samo želi društvo svojih vlasnika, a ne biti vezan iza kuće. Možda mu je hladno. Možda je mokar. Možda je gladan. Možda, samo možda, se krivce traži na krivoj adresi. I gle čuda i profesionalnog novinarstva - nitko, baš nitko nije istražio drugu stranu priče. Ah, kad bi nam bar sam Medo mogao objasniti zašto laje. 

Imali su jedni moji susjedi jednom psa. Kratko. Klinac ga je valjda dobio za rođendan. Držali su ga na kraju dvorišta u boksu veličine 0.5x0.5m. Puštali su ga vani nikad. Igrali se s njim nikad. Hranili ga tu i tamo bacajući mu ostatke hrane u boks preko ograde. I pas je to mirno i šutke podnosio? Ne, lajao je neprestano, danju i noću, nitko u okolici nije spavao. Drugi su imali psa koji je cijeli život bio vezan. Potpuno nesocijaliziran, nitko mu nije smio, niti se usudio doći blizu. Jednom se otrgnuo s lanca i napao nas djecu. 

Psi su pametni, ne rade niša bez razloga, a njihovo ponašanje samo je odraz ponašanja njihovih vlasnika prema njima. Ne kažu uzalud „kakav vlasnik takav pas“. Oni su i društvena bića. Žele i volje pažnju. Možda Medi samo to fali. Možda svojim lajanjem želi reći: ne želim biti sam vezan iza kuće! 

A ono što ovoj državi fali, između ostalog, su kvalitetni novinari, al to je već neka druga priča…